Srbi su pod Turskom opstali 500 godina, a od zapada su doziveli genocide u dva svetska rata, pogrome u Hrvatskoj i na Kosovu, bombardovanje i teror i demonizaciju devedesetih. U Turskoj nikad nisam doziveo da me tretiraju kao gradjanina drugog reda, sto puta vise postovanja mog dostojanstva sam doziveo u toj "zaostaloj i netolerantnoj" Turskoj, nego u Holandiji gde su me u vise navrata po automatizmu gledali kao najveci olos zato sto sam iz Srbije. Jednog muslimana koji nije ekstremista (a to je velika vecina) ne bih menjao ni za hiljadu prosecnih Holandjana. Nije naravno ni Turska savrsena, ali ovo holandsko licemerje prevazilazi sve granice.

Neka Turska udje u EU, pa neka im dodju glave. A zasto je Holandija priznala Kosovo? Kada se radi o njihovom interesu, onda ne moze. Sto pre Turska neka udje, pa neka se EU raspadne, a samim tim i ove nase stranke koje unistavaju drzavu Srbiju pod plastom integracija i zauvek odu na deponiju istorije.

Prvo: Ne mogu a da se iz dubine duse ne slozim sa iznetim argumentima, valjda zbog onih 500 godina pod turskom vlascu...
Drugo: Racionalni deo mene mi govori da takav stav nije u redu i da je bitan kvalitet, a ne boja koze, vera i sl.
Trece: Turcima je ovaj stav EU dobro poznat pa mi nije jasno zasto toliko zarko zeli da udje u EU...mozda je bas tu odgovor da li ili ne treba da bude deo zajednice kojoj cemo i mi jednom pripadati.

Na žalost, Srbija nije Holandija. Kako po ukupnoj veličini, još više po industrijskoj i trgovačkoj veličini i značaju. Najmanje po tome kako sledi svoje interese i čuva svoje dvorište (@Rodoljub). Zato parola Srbije mora biti drugačija. «Turska u EU – Srbija u EU, Turska iz EU – Srbija iz EU».
Zašto bi ovakva spoljnopolitička doktrina bila važna za Srbiju?
Jednostavno, logički, takva doktrina sledi kako iz opravdanih isto tako i neopravdanih argumentima Vildersa, kao i @Rodoljub-a.
U slučaju da Turska bude sprečena da uđe u Evropu, a Srbija bude naterana da mora u EU, nastaju problemi na granici EU.
Za tu granicu su Srbi uvek najbolje ginuli i to više nego za sopstveno dvorište, što ovog puta ne smeju činiti.
Ako EU ratuje u Avganistanu, mogao bi malo da brani i svoje granice jednog dana, a one nisu samo vojne, već i ekonomske, kulturne, mafijaške...
Ukoliko se te rabote Srbija ponovo prihvati, ona će kratko vreme biti bedem turskoj konjici, a onda nestati kao narod, kao što je 1945. nestala kao građanska kultura, a i kao država.
To što EU gubi stanovništvo, a Turska dobija nove i mlade stanovnike, nije problem Srbije, već EU.
Tako stižemo do političke filozofije, po kojoj je jedna stvar unutrašnja politika i mitologija, a sasvim nešto drugo spoljna politika.
Te dve stvari je, na našu žalost i nesreću, mešao i Pašić. Još od petljanja sa Timočkom bunom. Protiv sopstvene države.
Srbija, opet na žalost, ima samo jedan preostali argument, za razliku od moćne Holandije.
RAVNOGORSKI POKRET DM, Beograd, Milorad Stanojlović, generalni sekretar.

Da je PVV, Wildersova partija, u Holandiji na vlasti, ova zemlja svakako ne bi priznala Kosovo, - ne zaboravimo da se ovde radi o jednoj jos uvek marginalnoj partiji, suocenoj sa difamiranjem od strane etabliranih partija, upravo zbog sprmnosti da se brane sloboda i domovina.

Wilders nema lose misljenje o Srbima, on je u vise navrata izjavio da se Srbi, odnosno Kosovo, nalaze na prvim linijama dzihada, pri cemu svakako nije mislio na Siptare kao borce protiv istog.

Bude li se dogodilo da PVV dodje na vlast u Holandiji, postoji veoma realna sansa da ova zemlja anulira priznanje Kosova.

To vazi i za neke druge partriotske, EU kriticne partije u Evropi, na primer austrijsku FPÖ (ne zaboravimo da je Hans-Christian Strache, veliki protivnik priznanja Kosova, u vise navrata javno demonstrirao svoju solidarnost sa Srbima).

Argumenti protiv ulaska Turske u EU su potpuno racionalni, u njima nema nicega rasistickog (osim ako nije "rasisticki" ne dopustiti da ti se otima zemlja i blati kultura, sudeci po nekim komentarima Srbi su vec veoma uspesno prevaspitani).

Ja bih Wildersovim argumentima mogla samo da dodam, da se Evropa ne moze uspesno odupreti islamu sve dok postoji Evropska Unija, za koju je islamizacija ovog kontinenta deo osnovnog programa.

@Rodoljub
Bojim se da ste malo zalutali u stereotipe i strpali me tamo gde nikada nisam bio, jer tamo nema života.
1.Nisam ja ništa uzeo Srbiji što je čini državom. To su uradile partije koje su joj otele vlast. Porazom građanske kulture 1945. godine, Srbija je izgubila svu svoju veličinu kao država civilizovanih ljudi. Da li je nadoknađen taj gubitak, tj. poraz? Jeste, ako u to računate nevladine organizacije koje simuliraju nepostojeće građansko društvo. Srpski republikanci se pak 65 godina hvale da je njihov cilj da država odumre. Na najboljem smo putu da ostvarimo taj cilj. Jer, sada smo negde u 18o4. godini. Dumamo, hoćemo li da budemo država ili - nećemo.
2.Država koja «ne da na sebe» ne usvaja Ustav iz 1974. godine, jer je to kraj 18o4. Ovih dana vidim kuda to vodi, ali ja ne idem tamo. Otud ne znam čemu optužba za «draškovićevski» pragmatizam. Mislim da je to podmetanje i etiketiranje. Pošto cenim Vaše stavove i Vaš metod, smatraću da Vam se to omaklo; onako.
3.Što se tiče "Vetrometina" i "koridor-a 10" tu ste u saglasnosti sa gospodinom Prof. dr Ahmetom Davutogluom, turskim ministrom inostranih poslova. Po njemu, «mogu se identificirati tri karakteristike Balkana. Jedna je da Balkan, kao regija, predstavlja tampon zonu (Buffer Zone) u geopolitici». Da bude jasno, to je ono što se nekad zvalo vojna krajina, gde su Srbi živeli, ali ne zato što su hteli tu da žive, a još manje da ginu za tuđe dinastije. Srbija ne treba da gine za tuđa dvorišta, ako to nije bar i njen interes za sopstveno dvorište.
4.Ono gde sam zaista pragmatista, jeste da treba biti «nastavljač srpske tradicije» ako je ona potrebna za srpsku budućnost i identitet, ali ne ako se njome manipuliše poput 26. marta 1941. godine, itd. U tom smislu, šta su nacionalni identitet i tradicija, ne odlučujem ja, već država, narod i nacionalni demokratski program, koji inače poodavno imamo.
Srdačno, s poštovanjem i razumevanjem,
RAVNOGORSKI POKRET DM, Beograd, Milorad Stanojlović, generalni sekretar.